Peti E-Learning seminar

  1. Kako zaposliti osobe sa invaliditetom

Dobar dan, današnja tema je “Kako zaposliti osobe sa invaliditetom”

U okviru ove teme, razgovaraćemo “Kako zaposliti osobe sa invaliditetom: informacije i zakonski okvir”

Zakonski osnov za ostvarivanje osnovnog ljudskog prava – prava na rad, leži u nekoliko pravnih propisa iz oblasti radnih odnosa, penzijskog invalidskog osiguranja, bezbednosti i zdravlja na radu, zapošljavanja i dr.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, uvodi značajnu novinu – obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom ili kvotni sistem zapošljavanja. Naime, poslodavac je u obavezi da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog Zakona, jeste obaveza poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u random odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom i to:

  • od 20 do 49 zaposlenih, u obavezi da u radnom odnosu ima najmanje jednu osobu sa invaliditetom;
  • 50 i više zaposlenih, u obavezi da u radnom odnosu ima najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

Novoosnovani poslodavac oslobođen je obaveze zapošljavanja u trajanju od 24 meseca od osnivanja.

Ko su osobe sa invaliditetom?

Osoba sa invaliditetom koja se zapošljava, mora imati status osobe sa invaliditetom. U skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom status ima:

  • ratni vojni invalid;
  • mirnodopski vojni invalid;
  • civilni invalid rata;
  • lice kome je izvršena kategorizacija (tačnije, lica koja su kategorisana kao lica sa lakom mentalnom ometenošću, slabovida, slepa, nagluva, gluva ili telesno invalidna lica);
  • lice kome je, u skladu sa propisima o penzijskom invalidskom osiguranju, utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost (II ili III kategorija invalidnosti);
  • lice kome je, u skladu Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, izvršena procena radne sposobnosti.

 

Jedna od novina koje Zakon donosi jeste svakako sistem procene radne sposobnosti.

Procena obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova, samostalno ili uz podršku.

Zahtev za procenu uz odgovarajuću medicinsku i drugu dokumentaciju lice podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje. Prolaskom kroz postupak procene lice dobija rešenje sa ocenom u skladu sa sledećom skalom procene radne sposobnosti:

  1. stepen – ako ne postoje teškoće i prepreke na radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost, lice ne stiče status osobe sa invaliditetom;
  2. stepen – ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima;
  3. 2. stepen – ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne, u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima;
  4. stepen – ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.

Zakonom je predviđeno zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim i posebnim uslovima.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova u okiru radnog mesta.

Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.

Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osoba sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu.

Drugi način ispunjavanja obaveze zapošljavanja:

Ukoliko iz određenog razloga poslodavac nije zaposlio osobu sa invaliditetom, zakonsku obavezu može ispuniti:

  • mesečnom uplatom u Budžetski fond iznosa od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, za svaku OSI koju nije zaposlio ili,
  • izvršavanjem finansijskih obaveza iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz ugovora o kupovini proizvoda ili usluga tog preduzeća, u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji (na ovaj način poslodavac ispunjava obavezu zapošljavanja jedne OSI za period od 12 meseci).

 

  1. Profesionalne informacije 

Dobar dan, današnja tema su “Profesionalne informacije”

Kao podlogu za uspešno funkcionisanje Karijernog centra u ovom segmentu seminara dajemo koncept centralizovanog sistema profesionalnih informacija koji obuhvata:

  • Informacije od interesa za studente sa disebilitetom,
  • Informacije za poslodavce, i
  • Institucije i centre za zapošljavanje;

Za uspešno karijerno informisanje treba se angažovati na:

  • Prikupljanju i obradi informacija o obrazovanju i tržištu rada za korisnike usluga u vezi sa radnim mestima ili potrebnim dodatnim veštinama,
  • Pratiti komponente tržišta rada i prikupiti aktuelne informacija o zahtevima tržišta rada
  • Promovisati uloga informacija u planiranju karijere
  • Jačati veštine istraživanja tržišta rada

Kvalitetno informisanje je uslov za sve faze planiranja karijere. Za postizanje ciljeva karijernog vođenja i savetovanja potreban je konkretan mehanizam za procenu, prikupljanje, obradu, snimanje i reviziju informacija.

Ovaj mehanizam se zasniva na specifičnim procedurama, a uzima u obzir sva načela pružanja informacija (relevantne, dostupne, tačne, jasne, blagovremene informacije).

Neophodno je pratiti potrebe za informacijama svih korisnika osobe sa posebnim potrebama:

  • sa teškoćama u razvoju,
  • sa različitim zdravstvenim problemima uključujući invaliditet,
  • sa finansijskim teškoćama, sa teškoćama u socijalizaciji i resocijalizaciji itd.

Korisnici usluga treba da dobiju nepristrasne informacije o mogućnostima daljeg obrazovanja, zapošljavanja i/ili usavršavanja. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim talentima koji se mogu naći i u nekoj od ranjivih grupa.

Način prikupljanja informacija

Informacije se prikupljaju i selektuju po principu potreba korisnika, koriste se pouzdani izvori, formira se mreža visokoobrazovanih institucija i poslodavaca koji imaju mogućnost za obezbeđivanje prakse i drugih oblika radnog angažovanja i usavršavanja.

Informacije se redovno proveravaju i koriguju. Za ove poslove treba imati savetnike za informisanje i koordinatore programa saradnje sa poslodavcima.

Centri za razvoj karijere studenata treba da pružaju informacije koristeći odgovarajuće metode, materijale i opremu: baze podataka, sajtove, video, CD, štampane materijae (brošure, informatori, bilteni).

Informacije treba da budu sistematski prikupljene i redovno ažurirane, da uključuju podatke ili linkove ka stranicama koje sadrže informacije o nastavnim planovima i programima, uslovima za upis, mogućnostima za nastavak studija, programima mobilnosti i karijernim mogućnostima nakon studija.

Baze treba da sadrže informacije o mrežama obrazovnih ustanova, aktuelnim prilikama za neformalno obrazovanje, treninzima, seminarima, kursevima, informacije o različitim profesijama, potrebnim kvalifikacijama i kompetencijama, aktuelnim stipendijama, praksama, poslovima i volontiranju.

Osim pružanja informacija o svojim uslugama (karijerno informisanje, savetovanje, programi/aktivnosti karijernog obrazovanja i povezivanja sa poslovnim zajednicom), neophodno je da Karijerni centri, kroz čvrstu i definisanu saradnju sa ostalim provajderima, institucijama, organizacijama, poslodavcima i dr. obezbede i razmene relevantne i aktuelne informacije, obuhvatajući i direktne kontakte, radi upućivanja korisnika na različite resurse.

Na osnovu utvrđenog, definisanog problema, ukoliko taj problem prevazilazi opseg nadležnosti i kompetencija zaposlenih u Karijernom centru, korisnik može biti upućen u relevantnu ustanovu koja se datom problematikom bavi.

Na isti način, korisnik može biti upućen u Karijerni centar  iz drugih institucija/organizacija, pošto se konstatuje da mu je potrebna takva podrška.

Radi provere korisnosti baza informacija i pruženih usluga treba raditi interne i eksterne evaluacije.

Interna evaluacija se odnosi na podatke koje centri prikupljaju od korisnika usluga (o potrebama, zadovoljstvu uslugama, predlozima za unapređivanje rada itd.).

Eksterna evaluacija se odnosi na podatke koje centri prikupljaju od partnera sa kojima sarađuju (o kvalitetu razmenjenih podataka i usluga, o stepenu saradnje na projektima, učešću na stručnim skupovima, medijskoj zastupljenosti itd.).

Rezultati se koriste za dalje unapređivanje sadržaja i kvaliteta usluga Karijernog centra.

Povezivanje sa poslovnom zajednicom, vrši se:

  • Prikupljanje informacija o ekonomiji i tržištu rada, osmišljavanje i realizacija istraživanja potreba poslodavaca
  • Identifikacija prilika za sticanje praktičnog iskustva
  • Razvijanje znanja i veština kroz iskustveno učenje
  • Marketinško predstavljanje usluga poslovnoj zajednici.

 

  1. Uloga mentora i saradnja (komunikacija) 

Dobar dan, sledeća tema je Uloga mentora i saradnja, tačnije komunikacija.

Uspešni mentorski odnosi su povezani sa pozitivnim ishodima tog procesa mentorstva. Efektivna komunikacija je esencijalna u izgradnji pouzdanog i jakog odnosa.

Za mlade sa hendikepom često je roditelj, blizak rođak ili nastavnik osoba koja ima ulogu primarnog mentora. Ovaj mentorski odnos ima kao svoje osnove međusobno poverenje, poštovanje i uveenje da je osoba sposobna i da može da se osnaži da vodi samostalan život. Takođe, ovakav odnos zahteva veoma jasnu komunikaciju od strane mentora. Ovo se naročito odnosi na kategoriju mladih sa hendikepom čiji roditelji i porodica često služe kao njihova značajna mreža podrške i mentori. Iako uticaj roditelja i nastavnika može uticati na bilo koju osobu i pozitivno i negativno, oni takođe igraju ulogu u razvoju karijere.

U periodu mentorstva tokom studija, mladi sa hendikepom se još uvek osnažuju kako da komuniciraju uspešno i često se oslanjaju na svoje mentore da preuzmu vođstvo i nauče kako da komuniciraju u ovom jedinstvenom odnosu.

Komunikacija postiže tri osnovne stvari. Koristi se za obavljanje posla, ukazivanje na emocije i misli, i razvijanje odnosa. U bezličnim interakcijama, postignut je minimum ove tri stvari. Ali u ovom mentorskom odnosu, proces komunikacije treba da postigne sva tri zadatka.

  • PERCEPCIJA

Sledeći predlozi će pomoći u smanjenju negativnih efekata koje vaše percepcije mogu imati:

  • U svakom trenutku usredsredite se na situaciju komunikacije sa mentijeima,
  • Reagujte na sadašnje, trenutne signale i pokušajte da blokirate sve druge uticaje, posebno unapred izvedene ideje,
  • Budite psihološki dostupni svom mentijeu kada komunicirate s njim/njom,
  • Razmislite šta osoba kaže iz svog ugla pre nego što reagujete,
  • Koristite percepcije na pozitivan način,
  • Potvrdite svoju percepciju pre nego što reagujete na mentijea
  • Trudite se da kroz ovaj vid komunikacije uspostavljate odnos poštovanja i razumevanja.
  • Obraćajte pažnju na osobu u interakciji a ne na situaciju samog hendikepa,
  • Budite svesni incidentne situacije koja je uticala na pojavu hendikepa i njen uticaj na razvoj osobe, odnosno na razvoj profesionalnih ambicija i preferencija,
  • Izbegavanje etiketiranja i pretpostavke da se osobe ponašaju na određeni način zbog postojanja hendikepa.

 

  • PONAŠANJE

Kada započnete svoj rad sa mentijeima, možda ćete biti nesigurni da znate kako ta komunikacija utiče na osobu sa hendikepom. Oboje ćete ići kroz proces uspostavljanja uloga. Jedan od načina da se to uradi je ponašanje koje oboje pretpostavljate kada komunicirate jedni s drugima.

Vaš mentije, koji nije siguran u svoju poziciju, može preuzeti karakteristike pasivnog učesnika, ne shvatajući šta komunicira. Pasivno ponašanje uključuje:

  • Neizražavanje svojih potreba, misli i osećanja,
  • Shvatanje svih stvari previše lično,

Ove karakteristike mogu biti štetne vaš za odnos. Kao osoba koja prima u pasivnoj interakciji, možete da:

  • Osećate krivicu,
  • Postanete agresivni,
  • Ostvariti cilj na mentijee.

I agresivni i pasivni stilovi stvaraju ponašanja koja nastavljaju neproduktivni ciklus interakcije. Da biste sprečili ove suptilne oblike sabotaže u vašem mentorskom odnosu, važno je pregovarati i utvrditi kakve odgovore i očekivanja ima svaka strana. Vi od mentijea i mentije od vas (mentor).

Konstruktivno ponašanje u mentorskim odnosima je asertivno.

Ponašati se asertivno znači:

  • govoriti “Želim” ili “Želio bih”,
  • otvoreno izražavati misli i osećanja,
  • koristiti pozitivne neverbalne izraze,
  • koristite “JA” poruke,
  • koristiti “i” umesto “ali”,
  • navoditi činjenice,
  • pokazati emocionalnu stabilnost.

Asertivno ponašanje doprinosi da druga osoba:

  • ima više samopouzdanja,
  • izrazi svoje misli, potrebe, emocije,
  • i da se prijatno oseća u kominikaciji.

Podstičite svog mentijea da se ponaša i sarađuje sa vama na asertivan način. Ne samo da će vam pomoći i efikasno olakšati komunikaciju, već će poboljšati samopoštovanje vašeg mentijea.

  • VERBALNI I NEVERBALNI JEZIK

Jezik je “kritičan” deo efikasnih komunikacija. Ako stvarno razmotrite svoje reči pre nego što ih izgovorite u komunikaciji sa mentijeima, možete ukloniti mnoge nenamerne negativne poruke iz vaših komunikacija. Uvek obratite pažnju na mentalni sklop vaše poruke pre nego što je izgovorite. Može vam pomoći da sprečite mnoge neprijatne situacije i da budete pažljiviji o tome šta želite da iskomunicirate.

Neverbalna komunikacija koristi metode kao što su pokreti, intonacija, jezik tela, način na koji ste obučeni, pa čak i mesto koje ste izabrali da komuniciraju kako biste izrazili poruke.

Postoje velike razlike između verbalnih komunikacijskih znakova i neverbalnih. Neklični znaci ne mogu da stoje sami, jer reči ponekad mogu. Na primer, uzdah može ukazivati na olakšanje ili frustraciju i potreban je kontekst koji treba tumačiti ispravno. Tumačenje neverbalnih znakova se izučava društvenom interakcijom i zavisno je od kulturnog konteksta.

Razumevanje neverbalnih znakova vašeg mentijea pomoći će vam da efikasnije komunicirate sa njim. Svest o sopstvenom jeziku tela kada komunicirate može poboljšati vaš odnos. Kada ste u komunikaciji sa osobom sa hednikepom u situacijama dužeg razgovora trebalo bi da budete na istom nivou visine, na primer ukoliko je reč o osobi koja je korisnik kolica ili osobom koja zbog svoje funkcije ima potrebu da sedne.

Sa osobom sa oštećenim sluhom ili gluvom osobom, obezbedite komunikaciju lice u lice kako biste dozvolili osobi da “pročita” sa usana šta joj govorite, ako se ne služite znakovnim jezikom.

U komunikaciji sa slepom osobom ili osobom sa oštećenim vidom, izbegavajte izvođenje previše paralelnih  aktivnosti kako sagovornik ne bi imao pogrešne signale koji bi bili distraktori u komunikaciji.

Interpersonalna komunikacija je dvosmerna, ali u svakom trenutku u toku razgovora, vaša pažnja može da izbledi. Niko ne sluša sa sto posto svoje koncentracije šta osoba sa kojom komunicirate govori. Slušanje nije pasivna aktivnost, trebalo bi da bude aktivna. Da biste poboljšali svoje veštine slušanja probajte sledeće:

  • Potvrđujete: verbalno i neverbalno ukazujte na vaše učešče u onome što je osoba rekla i ponavljajte delove izrečenog, klimnite glavom ili na neki drugi način jasno stavite mentijeu do znanja da pratite šta vam govori. Uvek zapamtite da prvo odgovorite i potvrdite osećanja vašeg mentijea, a zatim i same činjenice, a ne obratno.
  • Prisustvujete: Budite potpuno prisutni, i mentalno i fizički. Putem mentalnog prisustva koristite mentalne sposobnosti i sva čula kako biste otkrili celu poruku. Kroz fizičko prisustvo, koristite jezik tela da biste preneli angažovanje i razumevanje poruke.
  • Reflektujete: Refleksija je refraziranje, po sopstvenim rečima, šta vaš mentije želi da kaže ili oseća. To je veština koju treba koristiti nakon što vam mentije otkrije nešto. To je prepravljanje, a ne tumačenje onoga što vam je osoba rekla. Refleksijaće ohrabriti vašeg mentijea da nastavi da govori.
  • Tumačite: Postavite pitanja koja su relevantna i bez opasnosti da biste dobili bolje razumevanje komunikacije. Postoje dve osnovne vrste pitanja: zatvorena pitanja i otvorena pitanja ili pak zahtevi. Zatvorena pitanja koja zahtevaju da, ne ili kratke informacije odgovora, korisne su za fokusiranje svog mentijea na određena pitanja i za podršku u izradi akcionih planova. Otvorena pitanja ili pitanja otvorenog tipa, kao što je postavljanje “šta ako”, ne nameću nikakva ograničenja na odgovor i korisna su u podtsicanju vašeg mentijeada vam pomogne da istražite problem.
  • Sumirajte: Sumirajte razgovor u različitim tačkama kako biste osigurali međusobno razumevanje. Koristite ovu tehniku da biste glavne tačke povukli zajedno pre nego što odete u drugom pravcu ili diskutujete o novoj temi.

Prepoznavajući činjenicu da slušanje nije samo čekanje vaš reda u razgovoru, predstavlja veliki korak ka tome da imate bolju međuljudsku komunikaciju. Obratite pažnju na osobine ličnosti vašeg mentijea. Slušajte osećanja u njegovim ili njenim porukama, kao i činjenicama. Kada počnete da slušate jedni druge sa istim entuzijazmom, kao i kada govorite, vaš odnos će početi da se razvija.

Ako niste sigurni u bilo koji segment u komunikaciji, pitajte. U mnogim situacijama, trebalo bi da pitate, čak i ako mislite da razumete, naročito ako ste u inetrakciji sa osobom sa hendikepom.

Mentorstvo je proces, a ne destinacija. Uživajte u procesu i potražite podršku od drugih srodnih kadrova i kolega kad god je potrebno. Sigurno ćete napraviti razliku u životu osobe sa hendikepom koju mentorišete, i verovano ćete doživeti više pogodnosti nego što možete zamisliti.

 

  1. Karijerno vođenje 

Dobar dan, sledeća tema je Karijerno vođenje.

Karijera danas ne predstavlja samo jedan posao, već više različitih zanimanja koje osoba obavlja tokom svog života, tu se ubrajaju i različite aktivnosti, edukacije, veštine i sl. koje osoba preduzima ili stiče na svom profesionalnom putu.

Karijera je međusobno povezan sled poslova, položaja i radnih iskustava osobe tokom radnog veka, koji prati promene u naklonostima, stavovima, iskustvu i ponašanju pojedinca. Upravljanje karijerom je dugotrajan proces koji podrazumeva lični razvoj, planiranje karijere, izgradnju ličnog profila, izbor prave radne organizacije i drugo.

Savremeno shvatanje pojma karijere podrazumeva da:

  • svi imaju karijeru – ne odnosi se samo na elitu u društvu,
  • karijera je dinamična (nekada napredujemo, nekada ostajemo na istom mestu, nekada dobijemo otkaz, nekada promenimo posao, ali sve je to deo karijere),
  • karijera je više od posla koji obavljate, ona obuhvata i obrazovanje, vašu ulogu u društvu i porodici i slobodno vreme,
  • karijera traje gotovo celoga života – ne počinje zapošljavanjem, niti se završava penzijom.

Pojam karijernog vođenja i savetovanja prevazilazi početni izbor škole i profesije i obuhvata uklapanje profesionalnih i privatnih uloga pojedinca, posla i slobodnog vremena i mentalnog zdravlja. On direktnije upućuje na ciljeve ove sistemske aktivnosti i naglašava ne samo korist za pojedinca, već i njegovu snažnu socijalnu komponentu.

Rezolucija o celoživotnom učenju Saveta ministara o EU iz 2004. godine definiše karijerno vođenje kao niz aktivnosti koje osposobljavaju pojedince bilo kog uzrasta, u bilo kom trenutku njihovih života, da identifikuju sopstvene sposobnosti, kompetencije i interese, da donesu odluke koje se tiču njihovog obrazovanja, osposobljavanja i profesije i da upravljaju tokovima svojih života u oblasti učenja, rada i drugih oblasti u kojima mogu da steknu i primene sposobnosti i kompetencije.

Karijerno vođenje u svetu prepoznato je kao:

  • osposobljavanje pojedinaca da planiraju svoje obrazovanje, obuku i rad,
  • pružanje podrške obrazovnim institucijama da kvalitetno motivišu pojedince u preuzimanju odgovornosti za vlastito obrazovanje i rad,
  • pružanje podrške kompanijama i organizacijama da motivišu svoje zaposlene za dalje obrazovanje, fleksibilni profesionalni razvoj, upravljanje karijerom, obučavanje i pronalaženje adekvatnog radnog mesta, kao i profesionalnu promociju,
  • doprinos razvoju lokalne, regionalne i nacionalne ekonomije kroz razvoj radne snage.

Cilj karijernog vođenja je pružanje podrške pojedincu u odabiru opcija unutar raspoloživih karijernih mogućnosti kako bi optimalno razvio i upotrebio vlastite potencijale u skladu sa vlastitim interesovanjima i vrednostima i tako se ostvario i postigao zadovoljstvo u profesionalnom i privatnom životu.

U Srbiji je 2010. godine doneta Strategija o karijernom vođenju i savetovanju. U njoj je definisano da karijerno vođenje i savetovanje ima za cilj da omogući pojedincu:

  • lični razvoj kako bi mogao da razume sebe i da utiče na sopstvene odluke i inicijative u oblasti školovanja i profesionalnog razvoja,
  • da istraži mogućnosti za učenje i zapošljavanje, odnosno za rad,
  • da planira i upravlja promenama u oblasti svog učenja i/ili rada, odnosno da upravlja svojom karijerom.

Princip karijernog vođenja i savetovanja

Karijerno vođenje i savetovanje se oslanja na nekoliko osnovnih principa:

Jednake mogućnosti za sve – promocija i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za sve kategorije korisnika, pa tako i za osobe sa hendikepom.

Dostupnost – promocija i obezbeđivanje dostupnosti uslugama karijernog vođenja i savetovanja za sve kategorije korisnika na načine koji su za njih prihvatljivi i odgovarajući.

Sloboda izbora profesije i zanimanja svakom pojedincu

Poverenje i tajnost – poštovanje i uvažavanje privatnosti svakog pojedinca.

Objektivnost – nepristrasan pristup u radu sa svim korisnicima.

Vidljivost i fleksibilnost – proces karijernog vođenja i savetovanja trba da bude otvoren, vidljiv i fleksibilan i da odgovara pojedincima.

Odgovornost – sistem karijernog vođenja i savetovanja treba da uvažava potrebe svojh korisnika i da prepoznaje njihova prava i odgovornosti.

Inovativnost u načinima i oblicima rada centara i servisa kako bi se odgovorilo na raznovrsne potrebe korisnika u oblasti karijernog vođenja i savetovanja.

Stalno obezbeđen adekvatan pristup informacijama u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, tržišta rada

Aktivno povezivanje i uključivanje socijalnih partnera – karijerno vođenje i savetovanje se oslanja na osnovne principe socijalnog partnerstva i još jače povezuje svaku obrazovnu ustanovu sa širom društvenom zajednicom.

Aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja svih studenata, pa i studenata sa hendikepom podeljene su prema grupama aktivnosti na karijerno informisanje, karijerno savetovanje, karijerno obrazovanje i povezivanje sa svetom rada. Ova podela je uslovna jer u praksi najčešće programi karijernog vođenja i savetovanja imaju i savetodavnu i informativnu i obrazovnu komponentu. Zbog toga je neophodno naglasiti odgovornost osoba koje pružaju navedene usluge. To istovremeno znači i permanentno unapređivanje njihovih kompetencija.

Karijerno savetovanje pomaže pojedincima da razumeju vlastite ciljeve i aspiracije, profesionalne i lične potencijale, da donesu odluke utemeljene na informacijama, posvete sa aktivnostima i upravljaju promenama u svojoj karijeri, bilo da su one planirane ili neplanirane. Savetovanje je u najvećoj meri usmereno na individualni plan i specifične potrebe. Karijerno savetovanje vode karijerni savetnici i treneri za podršku pri planiranju karijere, koji imaju potrebne kvalifikacije i kompetencije. Ovo je važno da naglasimo kako bismo napravili jasnu distinkciju između karijernog vođenja, informisanja i karijernog savetovanja, najpre po opštosti aktivnosti koje se poduzimaju u tim procesima, kao i profesionalnih kompetencija osoba koje se njime bave, a naročito onih koje se bave savetovanjem.

Svi elementi, aspekti i principi karijernog vođenja koji se primenjuju u karijernom vođenju i savetovanju ma koje osobe, jednako važe i za karijerno vođeje osoba sa hendikepom. Iz tog razloga ne treba osnivati nikakve “specijalne” službe, karijerne centre sa namenom za karijerno vođenje i savetovanje osoba sa hendikepom, već samo osnažiti kapacitete postojećih centara.

 

  1. Saradnja mentora sa studentskim službama 

Dobar dan, sledeća tema je “Saradnja mentora sa studentskim službama”

Saradnja studentskih službi i mentora za studente sa invaliditetom usmerena je ka unapređenju sistema podrške studentima sa invaliditetom za vreme i nakon studiranja.

Saradnja između studentske službe i mentora je izuzetno značajna za studente i diplomsce sa invaliditetom jer omogućava obezbeđivanje različitih vidova podrške osobama sa invaliditetom od upisa na studije do zaposlenja. U ovom procesu, mentorski rad je izuzetno važan budući da mentor posreduje između osoba sa invaliditetom, tržišta rada, servisa podrške i studentske službe, odnosno fakulteta na kojem osobe sa invaliditetom studiraju.

Tokom realizacije aktivnosti planiranih u okviru projekta Trans2Work, saradnja mentora sa studentskim službama predstavlja važan faktor kako bi sve planirane aktivnosti bile realizovane u skladu sa predviđenom dinamikom i ciljevima. Mentor za student sa invaliditetom sve planirane aktivnosti realizuje u saradnji i uz konsultacije sa predstavnicima univerziteta i predstavnicima studentskih službi fakulteta u njegovom sastavu.

Sama saradnja može se definisati kao koordinisan, usklađen sistem podrške studentima sa invaliditetom na svakom fakultetu u sastavu univerziteta. Mentor doprinosi da informacije o projektu Trans2Work pravovremen dođu do studenata sa invaliditetom. U procesu širenja informacija predstavnici studentskih službi informišu studente sa invaliditetom o trenutnim aktivnostima koje su aktuelne u okviru projekta. Važno je istaći da sttudentska služba informiše studente s invaliditetom samo o informacijama koje su trenutno aktuelne i uz konsultacije sa mentorom.

Pored informativnog dela o rpojektu Trans2Work, Studentska služba uz saradnju sa mentorom sprovode servise podrške koji su na raspolaganju studentima sa invaliditetom. Sistem podrške koji je na raspolaganju studentima sa invaliditetom nije ujednačen na svim partnerskim univerzitetima  na projektu, kao što su i pružaoci podrše različiti, zavisno od univerziteta i fakulteta u njihovom sastavu. Važno je istaći da su potrebe osoba sa invaliditetom iste kao i potrebe svih drugih studenata, tu spadaju pre svega potrebe za fizičkom pristupačnošću, literaturom, te afirmativnim okruženjem. Kako bi zadovoljili svoje potrebe i bili ravnopravni sa svim studentima, student sa invaliditetom uz podršku mentora, studentskih službi al ii drugih aktera mogu da koriste neki od raspoloživih servisa podrške.

Saradnja između mentora i studentskih službi obuhvata različite aktivnosti od pripreme za upis studija, informisanja o svim uslugama i servisima podrške neophodne u procesu studiranja, sve do aktivnog karijernog vođenja i savetovanja u cilju organizacije radne prakse i stažiranja, in a kraju, uključivanja diplomiranog studenta sa invalidtetom na tržište rada. Saradnja između metora i studentskih službi može biti podeljena u nekoliko oblasti:

Saradnja na poslovima unapređenja informisanosti studenata sa invaliditetom:

  • obezbeđivanje dostupnosti i transparentnosti informacija o uslugama karijernog vođenja i savetovanja za studente sa invaliditetom;
  • uspostavljanje i održavanje komunikacije sa svim relevantnim akterima od značaja za karijerno vođenje i savetovanje studenata sa invaliditetom,
  • prikupljanje i pružanje informacija o sistemu podrške i pomoći za svakodnevno funkcionisanje i osamostaljivanje osoba sa invaliditetom,
  • informisanje studenata i diplomaca sa invaliditetom o uslugama karijernog vođenja i savetovanja sa fokusom na pripremu za radnu praksu/stažiranje i zapošljavanje,
  • postavljanje, ažuriranje i praćenje informacija na veb portalu u vezi sa radnom praksom/stažiranjem i zapošljavanjem osoba sa invaliditeom.
  • informisanje studenata o poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom ili se za to pripremaju,
  • informisanje studenata o promenama u relevantnoj zakonskoj regulative
  • usklađeno koordinisanje korištenja i pružanje informacija o asistivnoj tehnologiji,
  • pružanje informacija o uslovima i mogućnostima za studiranje studenata sa invaliditetom na Univerzitetu,
  • pružanje podrške i informacija fakultetima o standardima i mogućnostima za prilagođavanje i unapređivanje uslova o studiranju;
  • pružanje informacija fakultetima o načinima za prilagođavanje polaganja predispitnih i ispitnih obaveza, kao i za prilagođavanje prijemnih ispita na fakultetima.
  • pružanje informacija o konkursima, stipendijama radnim praksama i drugim konkursima od interesa za studente sa invaliditetom,
  • pružanje infomacija o uslovima smeštaja i usmeravanje studenata sa invaliditetom na Studentsku službu Studentskog centra Novi Sad.

Saradnja na unapređenju uslova studranja osoba sa invaliditetom:

Saradnja u okviru Erasmus + KA2 projekta Trans2Work obuhvata:

           

  • kreiranje veb platforme za posredovanje u zapošljavanju studenata sa invaliditetom
  • realizacija studentske radne prakse za studente sa invaliditetom u formi međunarodne razmene studenata;
  • podrška prilikom raspodele i korištenja asistivne tehnologije;
  • uspostavljanje kontakta sa poslodavcima, pružaocima podrške i osobama sa invaliditetom u procesu zapošljavanja.

U okviru diseminacije projekta Trans2Work utvrđene su aktivnosti koji nisu usko vezane samo za projekat. Ideja je da aktivnosti budu opšteg karaktera i da se njihovom realizacijom može vršiti afirmacija fakulteta kao dobrog mesta za sve student. Ove aktivnosti obuhvataju:

  • predstavljanje projekta među osobama sa invaliditetom i poslodavcima;
  • realizaciju okruglog stola “Visoko obrazovanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom”;
  • Dan otvorenih dana Univerziteta,
  • slanje saopštenja za javnost;
  • predstavljanje veb platforme na sajmovima zapošljavanja u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje;
  • promocija putem medija (TV, radio, internet, sajt Univerziteta, društvene mreže)
  • drugi vidovi informisanja studentske populacije o projektu Trans2Work sa posebnim osvrtom na predstavljanje uslova studiranja na fakultetima.

2) Saradnja tokom godine (saradnja izvan projekta Trans2Work)

Kontinuirana saradnja:

  • saradnja prilikom podrške u procesu ostvarivanja prava u visokom obrazovanju,
  • podrška i posredovanje u iskorištavanju različitih servisa podrške za studente sa invaliditetom,
  • saradnja na umrežavanju aktera pružalaca servisa podrške i koordinisanje sistema podrške za studente sa invaliditetom na Univerzitetu,
  • podrška prilikom konkurisanja studenata sa invaliditetom za programe mobilnosti,
  • podrška u procesu dobijanja procene radne sposobnosti, potvrde o stepenu invalidnosti, kao i svih drugih dokumenata neophodnih za studiranje i zapošljavanje studenata sa invaliditetom.

Periodična saradnja:

  • podrška i informisanje prilikom upisa na fakultete Univerziteta u Novom Sadu,
  • podrška i informisanje u procesu iskorišćavanja afirmativnih mera,
  • podrška i informisanje prilikom konkurisanja za Republičku stipendiju,
  • podrška i informisanje u procesu iskorišćavanja nekog od servisa podrške (personalna asistencija, zvučni oblik literature i drugi)

 

Primeri dobre prakse

U okviru saradnje između mentora za studente sa invaliditetom i studentskih službi u okviru Univerziteta u Novom Sadu mogu se predstaviti 5 primera dobre prakse:

  • Analiza arhitektonske pristupačnosti fakulteta i dostupnosti asistivne tehnologije. Obavljena je analiza arhitektonske pristupačnosti na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu. Tom prilikom vršena je analiza unutrašnje pristupačnosti fakulteta. Tokom analize, Poljoprivredni fakultet je samoinicijativno, prilagodio toilet za studente sa invaliditetom. Filozofskom fakultetu upućen je dopis sa predlogom za prilagođavanje prilaza studentskoj službi. Univerzitet je u okviru radova na uređenje kampusa dodatno prilagodio spoljašnju pristupačnost. Napravljeno je dodatnih šest parking mesta, spuštena su tri ivičnjaka i delimično su postavljene taktilne staze na trotoare. Ovim dodatnim prilagođavanjem, Univerzitet je praktično rešio najznačajnije arhitektonske problem spoljašnje pristupačnosti.
  • Raspodela opreme po fakultetima: U okviru projekta Trans2Work deo opreme koji je namenjen učenju studenata sa invaliditetom raspoređen je u biblioteke Akademije umetnosti i Poljoprivrednog fakulteta. Pored centralno audio-biblioteke Akademija umetnosti i Poljoprivredni fakultet su na ovaj način opremljeni asistivnom tehnologijom. U pitanju je govorni program za studente sa oštećenjem vida.
  • Prilagođenost Centralne biblioteke, kao još jednog servisa podrške za studente sa invaliditetom: Univerzitet je u okviru projekta Trans2Work nabavio značajnu opremu za prilagođeno učenje studenata sa invaliditetom. Najveći deo te opreme instaliran je u Centralnoj biblioteci UNS. Uz opremu koja je nabavljena u prethodnom periodu i opremu koja je nabavljena u okviru projekta Trans2Work, Centralna biblioteka predstavlja jednu od najopremljenijih biblioteka i može služiti kao primer kako biblioteka treba biti opremljena za učenje studenata sa invaliditetom. Od opreme tu se nalazi: oprema za digitalizaciju knjiga, diktafoni, govorni program, brajev štampač, prilagodljivi stolovi i drugo.
  • Imenovanje kontakt osoba za podršku studentima sa invaliditetom na 11 od ukupno 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Analizom stanja podrške studentima sa invaliditetom na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, uočena je potreba das vi fakulteti u organizacionom smislu imaju približan nivo podrške. Kako bi lakše koordinisali sa postojećim servisima koji sun a raspolaganju studentima sa invaliditetom i kako bi dodatno unapredili uslove studiranja za studente sa invaliditetom, Univerzitet u Novom Sadu je uputio predlog fakultetima da imenuju po jednu kontakt osobu za podršku studentima sa invaliditetom na svakom od fakulteta. Preporuka je prihvaćena i u saradnji sa mentorom za studente sa invaliditetom, studentskim službama i prodekanima za nastavu imenovana je kontakt osoba.
  • umrežavanje svih aktera pružalaca nekog od servisa podrške za studente sa invaliditetom: Univerzitet, otvaranjem Info-centra, počinje sa uspostavljanjem saradnje sa svim potencijalnim pružaocima nekog vida podrške studentima sa invaliditetom. Info-centar koordinira i podstiče razvoj sistema podrške. U tom procesu ostvaruje saradnju sa svim relevantnim institucijama i organizacijama iz ove oblasti. Posebno se ističe Nacionalna služba za zapošljavanje, Studentski centar Novi Sad, Centar za podršku studentima Filozofskog fakulteta, Centar živeti uspravno, Udruženje studenata sa invaliditetom. Info-centar u ovom procesu kanališe informacije između pružalaca podrške i krajnjih korisnika. Rad Info-centra u ovoj oblasti predstavlja konačno institucionalno rešenje mnogih problema sa kojima se studenti sa invaliditetom susreću u procesu studiranja.

1.1 Praćenje i ažuriranje baze podataka studenata sa invaliditetom

Praćenje baze podataka o studentima sa invaliditetom obavljaju studentske službe fakulteta. U saradnji sa mentorom studentske službe na zahtev dostavljaju podatke o studentima mentoru. Prilikom razmene informacija, vodi se računa o zakonskoj regulative kojom se reguliše poverljivost podataka. Pored studentske službe podatke o studentima sa invaliditetom prikuplja i mentor. Mentor podatke o studentima prikuplja kontinuirano tokom cele godine. Podaci se prikupljaju na dobrovoljnoj bazi uz saglasnost sadašnjih i budućih studenata. Pored prikupljanja podataka na studentskim službama i u razgovoru sa mentorom podaci se prikupljaju i prilikom organizovanja različitih aktivnosti u kojima učestuju studenti sa invaliditetom.